Nisam se snalazio u poeziji. Ni u osnovnoj, ni u srednjoj školi. Sada pronalazim ironiju u tome, utoliko što sam osnovnoj školi na neki konkurs odgovorio pesmom, koja je bila nagrađena (ukoliko se dobro sećam, u pitanju je bio CD "24 sata" hrvatske pevačice Vanne). Sećam se da sam taj CD toliko puštao da se već bio izgrebao od stalnog stavljanja u i vađenja iz Sonijeve mini linije, koju sam u to vreme imao. Čudnih se stvari sećam... Ni za živu dušu ne bih znao da odgovorim tačno u kom je to razredu bilo, ali se sećam, kao da sam to radio pre 3 minuta, kako sam iz mini linije vadio neki CD sa gomilom nelogično izabranih i poređanih pesama (primer - pesma br. 5 je bila "Nothing Really Matters" (Metallica), a pesma br. 6 je bila "Minus i plus" (Magazin), i na njegovo mesto stavljam ovaj koji sam osvojio kao nagradu. Koliko sam samo bio ponosan na taj CD. Sećam se tačno, mini linija je imala tri mesta za CDove: jedno mesto je bilo namenjeno mom "staln...