Пређи на главни садржај

Fikcija, fikcija i mnogo fikcije...

Je upravo ono što će biti na ovom blogu.

Ponekad, retko, možda i ređe nego retko će se dogoditi da ima nečega što nije fikcija.

Pa, možda da, možda ne. Iskreno, nisam siguran. U svakom slučaju, jedno je sigurno, a to je da će ovaj blog biti dostupan za čitanje svima koji ga žele čitati.

Nekada na srpskom, nekada na engleskom, a jednog dana, moguće, i na još nekom jeziku koji budem naučio.

Budite sjajni!

-M

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Drip, drip, drop

Govore kapljice. Kapljice kiše, vode iz slavine, rose kada padaju na zemlju pre nego što ih letnje sunce isuši. Nostalgično, prolećna, hladna i još uvek nemila, kiša me vraća u neko doba, kada su boje bile izražajnije, kada je nada bila jača, a volja za potragom za ljubavi uvek prisutna i neizbežna - čak i onda kada bih se zakleo da više ljubav tražiti neću. Leto je tek počelo, i prvo jutarnje sunce se još uvek nije bilo pojavilo, iako je napolju vladalo magično plavetnilo letnjeg jutra. Sa snom u očima, krmeljavim, podbulim i još uvek jedva otvorenim u duha tek probuđenog iščekivanjem dana, samo zarad iščekivanja letnjeg dana i ničega više, papuče nosim samo u kući, preko praga, levo, pa niz stepenice i četiri koraka do jedva dočekane, ali zimi omražene, siguran sam, granice betona i travnjaka. Uživajući u svežem seoskom vazduhu, razmaženo gradsko dete koje sam, i dalje razmišljam da se vratim u krevet, samo na minut, dva, petnaest. Ali, dete koje je baba odgajila na selu let...
Постави коментар
Прикажи све

Ljubavno pismo

Nisam se snalazio u poeziji. Ni u osnovnoj, ni u srednjoj školi. Sada pronalazim ironiju u tome, utoliko što sam osnovnoj školi na neki konkurs odgovorio pesmom, koja je bila nagrađena (ukoliko se dobro sećam, u pitanju je bio CD "24 sata" hrvatske pevačice Vanne). Sećam se da sam taj CD toliko puštao da se već bio izgrebao od stalnog stavljanja u i vađenja iz Sonijeve mini linije, koju sam u to vreme imao. Čudnih se stvari sećam... Ni za živu dušu ne bih znao da odgovorim tačno u kom je to razredu bilo, ali se sećam, kao da sam to radio pre 3 minuta, kako sam iz mini linije vadio neki CD sa gomilom nelogično izabranih i poređanih pesama (primer - pesma br. 5 je bila "Nothing Really Matters" (Metallica), a pesma br. 6 je bila "Minus i plus" (Magazin), i na njegovo mesto stavljam ovaj koji sam osvojio kao nagradu. Koliko sam samo bio ponosan na taj CD. Sećam se tačno, mini linija je imala tri mesta za CDove: jedno mesto je bilo namenjeno mom "staln...
Постави коментар
Прикажи све